недеља, 17. фебруар 2013.

Фестивал

Јуче је завршен овогодишњи италијански фастивал Санремо. Нисам имао где да гледам јер ниједна домаћа телевизија није преносила. Тако је празник музике у трајању од пет дана за мене пропуштен. Криво ми је јер ионако немам шта да гледам на телевизији (поготово не што се тиче музике) па онда и то једном годишње што дође, више нема. Некада су били преноси Санрема и још синхронизовани превод, сад ништа.

Не само што нема преноса, него нема ни слова у медијима о том фестивалу. Мало сам погледао нигде ништа не пише (можда ипак има негде у забаченим рубрикама, јер нисам све прегледао), али је зато све пуно вести о домаћим поп, рок,турбо итд. "звездама" или оним западним сличним...Зар нема интересовања код наше публике и јавности за један од најпопуларнијих фестивала који има рејтинг од неких 12 милиона гледаоца у току једне вечери? Очигледно нема, нити то кога интересује. 

Са друге стране, код нас нема ни приближно сличних фестивала као што је Санремо па тако ми који га волимо не можемо више ни да гледамо, нити имамо алтернативу у неком од домаћих фестивала. Није да не бих волео, волео бих више да имамо један домаћи, па макар био и лошији, него да гледам страни, али нема. Постоје ови познати као што су "Егзит" и "Гуча", оба веома различита али мени се ниједан не свиђа, није то то што волим. Затим ту су још поједини мање познати поп или рок фестивали који ме такође не привлаче. Од свега тога волим понеку песму да чујем, али да то гледам 5 дана са уживанцијом не могу, сувише је жанровски дефинисано према неким правцима које ја не волим. Ето, тако бих волео да имамо један фестивал са стилом, квалитетан првенствено а онда и визуелно, да буде престиж за музичаре који би се потрудили максимално у свом стваралачком раду. Кад поменух стваралаштво и песме мени стварно није јасно чему служе ови талент формати по телевизијама, оно дођу ту и певају нечије хитове. Безвезе... Елем, што ми немамо један такав фестивал са стилом да уживам док гледам, да једва чекам неку групу или певача да чујем? Можда то не може тек тако, постоји нешто што се зове традиција коју Санремо има, па онда италијанска музичка сцена је много квалитетнија од наше што је предуслов за квалитетан фестивал итд. Mожда нема ни жеље за тако нечим умереним и са стилом, међу публиком преовлађује жанровска подела, на "урбане" и "руралне" фестивале те музичке правце. 

Ето, шта бих још рекао у овом јадиковању што нисам гледао "Санремо",не знам...
Да, победио је Марко Менгони са песмом "L'essenziale". Прелепа је песма, одох да направим једну кафу пре него што је опет пустим. Празник за уши треба да буде употпуњен са другим чулима :).




петак, 21. децембар 2012.

Нове рекламе за "Fiat 500L"

Велики број текстова (информативних,стручних...) је написан у вези са овим аутом на домаћим и страним порталима. Сурфујући тако по нету налетим и на неколико нових реклама. Стварно су супер, све су тематски смишљене и имају неочекивану завршницу :) па ако неко није погледао, ево их:

http://www.youtube.com/watch?v=7UliE-nZqVs
http://www.youtube.com/watch?v=8Ve4221Knn0
http://www.youtube.com/watch?v=cGaH1Vdwf5k

Такође, урађен је и  видео спот са песмом. У главној улози је млада мама и њене кућне обавезе а као помоћ испред гараже стоји  паркиран... С обзиром на број прегледа рекао бих да је песма прави хит:

'The Motherhood' feat. Fiat 500L:
http://www.youtube.com/watch?v=eNVde5HPhYo

четвртак, 2. август 2012.

Loši olimpijci

Čast izuzetcima, međutim većina naših sportista stvarno nastupa ispod očekivanja. Ne želim da kritikujem, jer nisam nikakav sportski autoritet da bih imao pravo na to, ali onako navijački ja ne mogu da shvatim kako onako loše ispadaju dan za danom.

Od kolektivnih sportova su samo vaterpolisti na nivou, drugi su značajno lošiji. Samo danas odbojkaši ispuste 2:0 protiv Nemačke i izgube, i to od jedne prosečne ekipe, nisu Nemci ništa posebno i to je ono što me rastužuje jer znamo kakva smo (bili do skoro) odbojkaška sila. Ženska reprezentacija takođe, još gube od svih, a igra im nije ni približno onoj sa prvenstva. Rukometaši večeras toliko zicera propustiše, pa da li je moguće da tako "glupo" izgube, umesto da se odvoje i drže prednost, Danci ih dobijaju sa ništa ili sa malo boljom igrom. Zaista mislim da sve ekipe imaju kvalitet za 1/4 a neki i 1/2 finale, bar po onome što postižu na predhodnim takmičenjima, a situacija je takva da neće proći ni grupu, najverovatnije niko osim vaterpolista. Nadam se da grešim i da će bar još jedna reprezentacija proći dalje, ali to su samo teorijske šanse.

Od pojedinačnih sportova, svaka čast teniserima, svima bez obzira što je samo Nole u polufinalu, ipak svi teniseri su dobro igrali, za ostale odlučile su nijanse te nisu prošli do polufinala, ali opravdali su očekivanja da su sam vrh u ovom sportu. Strelci (Zlatić) su osvojili jednu medalju, malo je falilo i Zorani, ali svaka čast. Plivači, osim mladog Velje i Čavića, loši ili možda nisu, ne znam šta da mislim o tome što ih većina nije prišla finalu. Veslači, nisu izborili finale, ali to se nije ni očekivalo čini mi se. Ostaje atletika tu takođe ne verujem da može neko do medalje. Kajak i kanu, ne pratim kao ni džudo, tekvondo te ne bih ništa o tome.

Sve u svemu loše, ne spadam u one koji kritikuju (the kritčari su oni koji negoduju i kad naši sportisti dođu do polufinala i finala pa onda što nisu osvojili medalju, kako to, bla bla bla), ali realno je tako. S obzirom da većina sportista do sada nije ušla u završnu borbu za medalje, to je ono kad misliš da bi neki mogli, onda je teško za očekivati da će neko u nastavku pozitvno iznenaditi...