Нове рекламе за "Fiat 500L"

Велики број текстова (информативних,стручних...) је написан у вези са овим аутом на домаћим и страним порталима. Сурфујући тако по нету налетим и на неколико нових реклама. Стварно су супер, све су тематски смишљене и имају неочекивану завршницу :) па ако неко није погледао, ево их:

http://www.youtube.com/watch?v=7UliE-nZqVs
http://www.youtube.com/watch?v=8Ve4221Knn0
http://www.youtube.com/watch?v=cGaH1Vdwf5k

Такође, урађен је и  видео спот са песмом. У главној улози је млада мама и њене кућне обавезе а као помоћ испред гараже стоји  паркиран... С обзиром на број прегледа рекао бих да је песма прави хит:

'The Motherhood' feat. Fiat 500L:
http://www.youtube.com/watch?v=eNVde5HPhYo

Loši olimpijci

Čast izuzetcima, međutim većina naših sportista stvarno nastupa ispod očekivanja. Ne želim da kritikujem, jer nisam nikakav sportski autoritet da bih imao pravo na to, ali onako navijački ja ne mogu da shvatim kako onako loše ispadaju dan za danom.

Od kolektivnih sportova su samo vaterpolisti na nivou, drugi su značajno lošiji. Samo danas odbojkaši ispuste 2:0 protiv Nemačke i izgube, i to od jedne prosečne ekipe, nisu Nemci ništa posebno i to je ono što me rastužuje jer znamo kakva smo (bili do skoro) odbojkaška sila. Ženska reprezentacija takođe, još gube od svih, a igra im nije ni približno onoj sa prvenstva. Rukometaši večeras toliko zicera propustiše, pa da li je moguće da tako "glupo" izgube, umesto da se odvoje i drže prednost, Danci ih dobijaju sa ništa ili sa malo boljom igrom. Zaista mislim da sve ekipe imaju kvalitet za 1/4 a neki i 1/2 finale, bar po onome što postižu na predhodnim takmičenjima, a situacija je takva da neće proći ni grupu, najverovatnije niko osim vaterpolista. Nadam se da grešim i da će bar još jedna reprezentacija proći dalje, ali to su samo teorijske šanse.

Od pojedinačnih sportova, svaka čast teniserima, svima bez obzira što je samo Nole u polufinalu, ipak svi teniseri su dobro igrali, za ostale odlučile su nijanse te nisu prošli do polufinala, ali opravdali su očekivanja da su sam vrh u ovom sportu. Strelci (Zlatić) su osvojili jednu medalju, malo je falilo i Zorani, ali svaka čast. Plivači, osim mladog Velje i Čavića, loši ili možda nisu, ne znam šta da mislim o tome što ih većina nije prišla finalu. Veslači, nisu izborili finale, ali to se nije ni očekivalo čini mi se. Ostaje atletika tu takođe ne verujem da može neko do medalje. Kajak i kanu, ne pratim kao ni džudo, tekvondo te ne bih ništa o tome.

Sve u svemu loše, ne spadam u one koji kritikuju (the kritčari su oni koji negoduju i kad naši sportisti dođu do polufinala i finala pa onda što nisu osvojili medalju, kako to, bla bla bla), ali realno je tako. S obzirom da većina sportista do sada nije ušla u završnu borbu za medalje, to je ono kad misliš da bi neki mogli, onda je teško za očekivati da će neko u nastavku pozitvno iznenaditi...

Beogradski maraton

Pre nekoliko dana, tačnije u nedelju, 22. aprila održan je 25. po redu beogradski maraton. Odmah da se pohvalim, trčao sam malu trku zadovoljstva i reko da to zabeležim u svoj dnevnik.  Još kao dete sam voleo maraton, stao bih tako sa drugarima i pozdravljao takmičare. Trčao sam i tada ovu malu deonicu za nas rekreativce, samo što sam se tada i pripremao, i istrčao celu (ops, mali propust u drugoj rečenici, reko trčao sam, ali ne svih 5 km) trku i merio vreme. Sada je to bilo nešto drugačije, sa malim pivskim stomakom nije se ni moglo više od 2,5 km. To je onaj deo do kraja Bulevara Kralja Aleksandra (2 km) i  još jedan deo  niz blagu nizbrdicu do Čubure. Tu drugu deonicu sam prešao sa ne baš pravilnim trčanjem, već onako lagano pustim noge bez kočenja i naprezanja mišića. Nakon istrčanog dela, prošetam se do cilja, malo brzog hoda, malo lagane šetnje i stignem lepo bez kasnijih upala mišića i sl.

Toliko o fizičkim i kondicionim aspektima mog iskustva, kojima nisam preterano zadovoljan, ali nije mi to pokvarilo dan koji je bio stvarno lep. Sa uživanjem sam prešao svoju pešačku deonicu prisećajući se detinjstva, čini mi se da je tada bilo više dece i omladine. Možda grešim, jer sam među poslednjim grupama počeo da trčim. Bilo je i sada naroda, ali bilo bi lepo da bude još više, to je prilika da se ljudi druže, izađu iz svojih stanova, kvartova gde koliko sada mogu da primetim uglavnom mnogi šetaju sa svojim psima. Tužno,nije bilo tako ranije, ono poneko je imao psa, sada gde god prođeš vidiš mlade i stare kako vodaju pse. No, njihov izbor, šta imam ja da pametujem. Elem da, stigoh do Terazija promenjivim tempom šetnje (pf kako se tešim da je i šetnja vrsta rekreacije) i prođem kroz cilj (onaj sporedni). Kako se kaže, važno je učestvovati.

Srećan Dan državnosti Srbijo!

Danas je najveći praznik Srbije, manimo se tako političkih razmimoilaženja, Srbija je iznad svih njih.
Između ostalih praznik nam je čestitao i najveći internet pretraživač. Hvala "Гугл" :)