Јуче је завршен овогодишњи италијански фастивал Санремо. Нисам имао где да гледам јер ниједна домаћа телевизија није преносила. Тако је празник музике у трајању од пет дана за мене пропуштен. Криво ми је јер ионако немам шта да гледам на телевизији (поготово не што се тиче музике) па онда и то једном годишње што дође, више нема. Некада су били преноси Санрема и још синхронизовани превод, сад ништа.
Не само што нема преноса, него нема ни слова у медијима о том фестивалу. Мало сам погледао нигде ништа не пише (можда ипак има негде у забаченим рубрикама, јер нисам све прегледао), али је зато све пуно вести о домаћим поп, рок,турбо итд. "звездама" или оним западним сличним...Зар нема интересовања код наше публике и јавности за један од најпопуларнијих фестивала који има рејтинг од неких 12 милиона гледаоца у току једне вечери? Очигледно нема, нити то кога интересује.
Са друге стране, код нас нема ни приближно сличних фестивала као што је Санремо па тако ми који га волимо не можемо више ни да гледамо, нити имамо алтернативу у неком од домаћих фестивала. Није да не бих волео, волео бих више да имамо један домаћи, па макар био и лошији, него да гледам страни, али нема. Постоје ови познати као што су "Егзит" и "Гуча", оба веома различита али мени се ниједан не свиђа, није то то што волим. Затим ту су још поједини мање познати поп или рок фестивали који ме такође не привлаче. Од свега тога волим понеку песму да чујем, али да то гледам 5 дана са уживанцијом не могу, сувише је жанровски дефинисано према неким правцима које ја не волим. Ето, тако бих волео да имамо један фестивал са стилом, квалитетан првенствено а онда и визуелно, да буде престиж за музичаре који би се потрудили максимално у свом стваралачком раду. Кад поменух стваралаштво и песме мени стварно није јасно чему служе ови талент формати по телевизијама, оно дођу ту и певају нечије хитове. Безвезе... Елем, што ми немамо један такав фестивал са стилом да уживам док гледам, да једва чекам неку групу или певача да чујем? Можда то не може тек тако, постоји нешто што се зове традиција коју Санремо има, па онда италијанска музичка сцена је много квалитетнија од наше што је предуслов за квалитетан фестивал итд. Mожда нема ни жеље за тако нечим умереним и са стилом, међу публиком преовлађује жанровска подела, на "урбане" и "руралне" фестивале те музичке правце.
Ето, шта бих још рекао у овом јадиковању што нисам гледао "Санремо",не знам...
Да, победио је Марко Менгони са песмом "L'essenziale". Прелепа је песма, одох да направим једну кафу пре него што је опет пустим. Празник за уши треба да буде употпуњен са другим чулима :).
Не само што нема преноса, него нема ни слова у медијима о том фестивалу. Мало сам погледао нигде ништа не пише (можда ипак има негде у забаченим рубрикама, јер нисам све прегледао), али је зато све пуно вести о домаћим поп, рок,турбо итд. "звездама" или оним западним сличним...Зар нема интересовања код наше публике и јавности за један од најпопуларнијих фестивала који има рејтинг од неких 12 милиона гледаоца у току једне вечери? Очигледно нема, нити то кога интересује.
Са друге стране, код нас нема ни приближно сличних фестивала као што је Санремо па тако ми који га волимо не можемо више ни да гледамо, нити имамо алтернативу у неком од домаћих фестивала. Није да не бих волео, волео бих више да имамо један домаћи, па макар био и лошији, него да гледам страни, али нема. Постоје ови познати као што су "Егзит" и "Гуча", оба веома различита али мени се ниједан не свиђа, није то то што волим. Затим ту су још поједини мање познати поп или рок фестивали који ме такође не привлаче. Од свега тога волим понеку песму да чујем, али да то гледам 5 дана са уживанцијом не могу, сувише је жанровски дефинисано према неким правцима које ја не волим. Ето, тако бих волео да имамо један фестивал са стилом, квалитетан првенствено а онда и визуелно, да буде престиж за музичаре који би се потрудили максимално у свом стваралачком раду. Кад поменух стваралаштво и песме мени стварно није јасно чему служе ови талент формати по телевизијама, оно дођу ту и певају нечије хитове. Безвезе... Елем, што ми немамо један такав фестивал са стилом да уживам док гледам, да једва чекам неку групу или певача да чујем? Можда то не може тек тако, постоји нешто што се зове традиција коју Санремо има, па онда италијанска музичка сцена је много квалитетнија од наше што је предуслов за квалитетан фестивал итд. Mожда нема ни жеље за тако нечим умереним и са стилом, међу публиком преовлађује жанровска подела, на "урбане" и "руралне" фестивале те музичке правце.
Ето, шта бих још рекао у овом јадиковању што нисам гледао "Санремо",не знам...
Да, победио је Марко Менгони са песмом "L'essenziale". Прелепа је песма, одох да направим једну кафу пре него што је опет пустим. Празник за уши треба да буде употпуњен са другим чулима :).
Нема коментара:
Постави коментар